100 година Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”

Ове године Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” обележава сто година свог постојања. Непосредно по завршетку Првог светског рата, оснивањем посебног државног органа, Министарства народног здравља (1919) и његовог стручног саветодавног органа – Сталне епидемијске комисије којом је председавао др Милан Јовановић Батут (1847–1940), започињу припреме за формирање првих превентивних установа. Од пресудног значаја за развој целокупне превентивне делатности у тадашњој држави било је формирање Централног хигијенског завода у Београду 1924. године .

Предлог за оснивање „великог Бактериолошко-хигијенског завода у Београду” дао је представник Министарства војске у Сталној епидемијској комисији, санитетски пуковник др Лазар Генчић (1868–1942). О оснивању овакве установе веома активно је расправљало и Хигијенско одељење Министарства народног здравља, чији је начелник био др Андрија Штампар (1888–1958). На основу Закона о устројству Министарства народног здравља и Закона о оснивању посебних санитетских установа за испитивање и сузбијање заразних болести од 25. новембра 1921, донесен је Правилник о оснивању и организацији Централног хигијенског завода 15. октобра 1924, X бр. 46447 у којем се каже: „Завод је средиште целокупне хигијенске службе у држави и све хигијенске установе у држави подређене су њему”.

Некадашњи Централни хигијенски завод током сто година постојања доживео је више трансформација мењајући свој назив. Од 1979. године, а на предлог посебне Комисије истакнутих лекара, са поносом носи име др Милана Јовановића Батута. Познато је да није било значајнијег посла у држави везаног за здравље народа, а да у њему др Милан Јовановић Батут није учествовао. Овај здравствени просветитељ био је професор судске медицине и хигијене на некадашњој Великој школи у Београду и први декан Медицинског факултета у Београду (1920), најзаслужнији за његово оснивање. Истовремено је лично много допринео раду Министарства здравља тадашње државе, као и изградњи здравственог законодавства.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је кровна национална установа у области превентивне медицине. У години јубилеја установе која носи име једног од наших најзаслужнијих лекара, обележавамо и 180 година превентивне медицине у Србији. Као што је наш оснивач др Милан Јовановић Батут некада радио на очувању народног здравља, нама данас преостаје да радећи на пољу превентивне медицине у установи његовог имена као некада он „враћамо дуг своме народу”.

13. маја 1919. године основана је Стална епидемијска комисија Министарства за здравље чиме је установљен и организован надзор над хигијенским приликама и заразним болестима у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Први председник је био др Милан Јовановић Батут.

1922–1923. године основани су: Бактериолошка станица у Београду, Лабораторија за тропске и паразитарне болести и Институт за социјалну медицину који представљају језгро будућег Централног хигијенског завода.

1924. године основан је Централни хигијенски завод.

1945. године по завршетку Другог светског рата у згради Централног хигијенског завода формирани су: Савезни епидемиолошки институт, Савезни хигијенски институт и Бактериолошко-епидемиолошки завод Србије.

1951. године основан је Хигијенски институт Народне Републике Србије.

1961. године Хигијенски институт НР Србије постао је Завод за здравствену заштиту Социјалистичке Републике Србије и поверена му је и функција Републичког здравственог центра.

1979. године Завод за здравствену заштиту СР Србије постао је Завод за заштиту здравља Србије „Др Милан Јовановић Батут".

1997. године постао је Институт за заштиту здравља Србије „Др Милан Јовановић Батут".

2006. године постао је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут".

© Copyright 2024 CongressBatut. All Rights Reserved | Developed by MEDAPP & AlgoMetric